Letnje čitanje: Savršene knjige za plažu, odmor i opuštanje

Letnje čitanje: Knjige koje osvajaju pod suncem - vodič kroz najtraženije naslove i žanrove za odmor

Leto je stiglo, a sa njim i onaj plemeniti, dugo čekani period godišnjih odmora. Dok se punimo energijom sunca, mora i planinskog vazduha, mnogi od nas posežu za proverenim ritualom - knjigom na plaži, u hladovini bora, na brodu ili jednostavno u fotelji dok grad spava popodnevni san. Čitanje je beg, putovanje bez pasoša i prozor u hiljade života, a letnji meseci su idealni da se prepustimo stranicama koje smo mesecima čekali. U moru pitanja „šta čitate ovog leta“ i „koje knjige su obeležile vaš odmor“, rađaju se najiskrenije preporuke. Ovaj tekst je zbir takvih preporuka, nadahnut razgovorima ljubitelja pisane reči - bez imena, bez osuđivanja, samo sa ljubavlju prema dobrom štivu.

Čarolija istorijskog romana: Egipat, haremi i zaboravljene princeze

Jedna od najčešćih ljubavi koja se budi upravo leti jeste prema istorijskom romanu. Kada vreli dani probude čežnju za dalekim civilizacijama, nema ništa lepše nego zaroniti u svet faraona, sultana i drevnih tajni. Mnoge čitateljke ovog leta su preokupirane Egipatskim sudijom, trilogijom koju potpisuje Kristijan Žak. Neko je upravo na petoj knjizi serijala Ramzes, istog autora, i ne može da prestane da otkriva sudbinu velikog faraona. Strast za starim Egiptom ne jenjava; naprotiv, ona raste sa svakom novom stranicom.

Isto tako, knjige koje istražuju sudbine žena na Istoku izazivaju posebnu fascinaciju. Tragom mrtve princeze, delo Kenize Murad, potpuno je očaralo mnoge svojom intimnom pričom. Ova knjiga, kao i nastavak Badalpurski vrt, otkriva svet indijskih i turskih dinastija, miris orijentalnih začina i gorke priče o ženama uhvaćenim u vrtloge istorije. Jedna čitateljka je podelila utisak: „Tragom mrtve princeze me je potpuno fascinirala - to je prica koja se ne ispušta iz ruku.“

Nezaobilazne su i knjige čija radnja izbija iz balkanskih dvorišta. Roman Ispovest iz harema, istinita priča jedne Beograđanke, izaziva jezu i divljenje. Iako neki sumnjaju u potpunu autentičnost, svi se slažu da je reč o senzacionalističkom štivu koje se čita u jednom dahu, baš kao što je napisala i jedna ljubiteljka: da se naježiš. Tu je i Cvat lipe na Balkanu Gordane Kuić, delo koje budi sećanja na prošli vek i ljubav koja prevazilazi verske i nacionalne podele. Jedna čitateljka je otkrila da je na nagovor prijatelja kupila knjigu, godinama je stajala nepročitana, a sada će je konačno pročitati natenane - i tome se silno raduje.

Ljubav koja ne izlazi iz mode: Od klasika do savremenih emocija

Ljubavni romani su večiti saputnici na odmoru. Leto traži priče koje golicaju emocije, a da ne opterećuju težinom. Jedan od naslova koji se često pominje je Mandolina kapetana Korelija Luja de Bernijera. Ova divna priča o ljubavi na grčkom ostrvu u vreme rata osvojila je srca mnogih. Neko je prvo gledao film, pa se odlučio za knjigu, i ostao zapanjen: „Film je užasan u odnosu na knjigu. Ono što je prikazano na platnu nije ni pet posto snage emocija koje knjiga nosi.“ To je možda i najlepši razlog da se roman uzme u ruke - da se otkrije sva dubina one „predivne priče, fantastične ljubavi“.

Za one koji vole nešto modernije, izbor je ogroman. Kada si otišao Megi O'Farel donosi emotivnu priču o gubitku i sećanju, iako je podelila mišljenja zbog svog nelinearnog pripovedanja. Jednoj čitateljki je smetalo što se radnja neprestano vraća unazad, dok je druga bila dirnuta neočekivanim krajem. S druge strane, Ljubav moje ljubavi, takođe od O'Farelove, čini se da je podjednako snažna. A tu su i romani Džodi Piko, Ljubavna priča, koji su uvek dobar izbor za one „koji vole da malo plaču dok čitaju“.

Ne smemo zaboraviti ni dela domaćih autora. Ženski rodoslov Ljiljane Habjanović Đurović je knjižica koja je, kako kažu, „zanimljiva i za muškarce“. Iako je neko bio razočaran njenim delom Svih žalosnih radost, jer nije ispunilo očekivanja i nije bilo po prepoznatljivom stilu autorke, Igra anđela se često ističe kao njen najbolji roman. Letnja preporuka ide i ka Pariskom poljupcu Jasmine Mihajlović - knjizi koja je napisana za samo dvadeset osam dana i koja se čita brzinom svetlosti, baš kao što se i putuje kroz Pariz i sopstvene misli.

Lagano i zabavno: Od kupoholičarki do domaćica

Kada mozak traži odmor, a srce želi osmeh, lagani romani (chick lit) su spas. Serijal o Kupoholičarki Sofi Kinsele ne silazi sa liste letnjih favorita. Od Kupoholičarka staje na ludi kamen, preko Kupoholičarke i sestre, pa sve do Kupoholičarke u inostranstvu - svaka knjiga donosi urnebesne situacije jedne šoping-zavisnice koja uvek nađe put do nevolja. Posebna preporuka ide za Bogomdanu domaćicu, takođe od Kinsele, koja je, kako jedna zaposlena žena reče, „knjiga za sve one zauzete poslovne žene koje nemaju vremena ni u WC da odu - sigurno ćete se u nekom delu pronaći“.

U sličnom ritmu pleše i Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari, lagana romantična komedija koja je idealna za plažu. Jedna dama ju je dobila za rođendan i oduševila se. Tu su i Sećaš me se iste autorke, kao i romani Aleksandre Poter koji su pravo osveženje. Za one koji vole da se nasmeju uz britki humor, tu je Oko čega smo se sve moja devojka i ja svađali - urnebesan roman koji na ljubav gleda bez ružičastih naočara, već kroz sprdnju i pakao svakodnevice.

U moru preporuka ne mogu se zaobići ni knjige Mase Rebic, poput Sponzoruša i Devojke iz kraja, koje su postale svojevrsni fenomen. Neko ih čita u jednom dahu, neko ostaje ravnodušan, ali svi priznaju da su lake i brze za čitanje. A za ljubitelje modnog sveta, tu je Đavo nosi Pradu, kao i nastavci koji se bave svetom glamura, poput Peta avenija Kendas Busnel, koja donosi isti njujorški šmek kao i Seks i grad.

Trileri, misterije i psihološke igre: Kada se traži napetost

Za one koji žele da im srce brže kuca dok sunce nemilosrdno prži, trileri i misterije su najbolji izbor. Harlan Koben, sa naslovima kao Jedan jedini pogled i Obećaj mi, drži čitaoce prikovane za stranice. Ovo su romani puni obrta, iznenađenja i napetosti do poslednje rečenice. Slčno važi i za Kabinet čudesa Daglasa Prestona i Linkolna Čajlda, gde se mladi FBI agent i arheolog suočavaju sa misterijom tunela u kome su pronađene kosti trideset šest osoba - zločin star sto godina koji traži odgovore. Jedna čitateljka je ostala oduševljena i preporučuje i Mrtvu prirodu s vranama istih autora.

Majstori poput Agate Kristi nikada ne izlaze iz mode. Misterija sedam brojčanika i Tajna deset malih crnaca se čitaju do duboko u noć. „Ko još može da prekine sa Agatinom knjigom? Čitala sam do pet ujutru!“ - takvi su komentari vernih obožavalaca. Den Braun je takođe obavezna letnja destinacija; od Da Vinčijevog koda, preko Anđela i demona, do Digitalne tvrđave - sve su to knjige koje se gutaju i koje ne dopuštaju spuštanje.

Ljubitelji mračnijih tonova okreću se piscima poput Tomasa Harisa. Potraga za poslednjom knjigom o Hanibalu Lektoru, Hanibal: Početak, postala je prava avantura za mnoge, dok se čekaju nova izdanja. Tu su i domaći pisci, poput Borisa Dežulovića sa Jebo sad hiljadu dinara, koji donosi satiru i oštar rez kroz savremenu stvarnost, ili Besnilo od Pekića, koje se iznova čita i uvek ostavi jednako snažan utisak.

Književna putovanja: Od Japana do Južne Amerike

Leto je idealno i za egzotične književne destinacije. Japanski pisci su sve prisutniji na noćnim stočićima. Norveška šuma Harukija Murakamija je često pominjana - priča o studentu koji se priseća ljubavi uz pesmu Bitlsa, puna melanholije i tišine. Isti pisac potpisuje i Lov na divlju ovcu i Južno od granice, zapadno od sunca. Tu je i Sneg Orhana Pamuka, nobelovca čija se dela sporo otkrivaju i duboko prožimaju. Jedna čitateljka je za Zovem se crveno rekla da je „zanimljiva, ali zahteva potpunu posvećenost“. Pamukovi romani su poput istanbulskih sokaka - slojeviti i mirisni.

Dalekoistočna književnost ne prestaje da inspiriše. Memoari jedne gejše su za mnoge prvo susretanje sa Japanom, dok Kupe za dame Anite Nair donose šarenoliku Indiju. Tu su i Lovac na zmajeve i Hiljadu čudesnih sunaca Haleda Hoseinija - afganistanske sage koje su rasplakale svet. „Progutala sam obe knjige. Lovac na zmajeve mi je još bolji, iako me je Hiljadu čudesnih sunaca potpuno slomilo“, glasi tipičan komentar. Ova dela su istovremeno potresna i prelepa, i teraju na razmišljanje o sudbini i stradanju.

Na drugom kraju sveta, latinoamerička književnost nudi magični realizam. Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa je knjiga koja se uvek iznova otkriva. Jedan čitalac ju je opisao kao „veoma neobičnu, ali privlačnu“. Pominje se i Ljubav u doba kolere, posebno sada kada je i filmska adaptacija podstakla nova čitanja. Tu su i dela Ernesta Sabata - O junacima i grobovima, koje je „zavodljivo, uzbudljivo, pomalo demonsko i ironično“, i koje predstavlja pravo književno putovanje u argentinsku dušu.

Klasici koji ne blede: Od Dostojevskog do Selimovića

Letnji dani znaju da probude i želju za velikim klasicima. Dostojevski se čita čak i na plaži: neko je upravo završio Ponižene i uvređene i rasplakao se nekoliko puta, jer je knjiga „fantastična, jedna od omiljenih“. Braća Karamazovi su za one sa više vremena, ali i oni koji biraju Anu Karenjinu Tolstoja, ne odustaju uprkos obimnosti. Verter, Stranac Albera Kamija, Slika Dorijana Greja - sve su to dela koja se leti „obnavljaju“.

Sa ovih prostora, Mesa Selimović je konstanta. Derviš i smrt se čita ponovo i ponovo, a neko je priznao da je već zna napamet. Ivo Andrić je nezaobilazan - Na Drini ćuprija kao lektira, ali i Prokleta avlija i Jelena, žena koje nema, priče koje prijaju u zrelim godinama. Od srpske klasike, Pop Ćira i pop Spira Stevana Sremca izaziva podeljena mišljenja - nekima je to najlepša knjiga ikad napisana, dok drugima prespora. Ali niko ne ostaje ravnodušan.

Koreni Dobrice Ćosića, Vreme smrti (u više tomova) i Seobe Miloša Crnjanskog podsećaju nas na slojevitost balkanske istorije i identiteta. Jedna studentkinja srpske književnosti priznaje da joj je Pop Ćira najgora knjiga koju je pročitala, dok se njena koleginica ne bi složila - ukusi su zaista različiti, i to je ono što čitanje čini magičnim.

Samorazvoj i duhovnost: Knjige koje menjaju perspektivu

Odmor je i prilika za lični rast. Knjige poput Tajne Ronde Bern, Moć podsvesti Džozefa Marfija, Najveći trgovac na svetu Oga Mandina ili Kaluđer koji je prodao svoj ferari Robina Šarme, redovno se nađu u letnjoj torbi. Neko ih čita sa skepticizmom, neko sa otvorenim srcem. Jedna čitateljka je podelila da joj je Put ljubavi Antonija de Mela bio bolji od Buđenja, koje joj je pomalo rigidno, ali da obe knjige nude perspektivu koja može promeniti način gledanja na svet. Alhemičar Paula Koelja je neprevaziđen, iako njegove knjige neke ostavljaju ravnodušnim. Jedanaest minuta, Đavo i gospođica Prim, Veronika je odlučila da umre - sve su to naslovi koji će se čitati na peškiru, između dva kupanja.

Ljubitelji psihologije okreću se delima Irvina D. Jaloma - Kada je Niče plakao i Lečenje Šopenhauerom su romani koji spajaju filozofiju i fikciju i teraju na razmišljanje o smislu života. Jedna znatiželjna duša je pitala da li vredi kupiti Lečenje Šopenhauerom, i dobila odgovor da je Kada je Niče plakao izuzetan, pa verovatno i ova knjiga ne zaostaje.

Fikcija koja pomera granice: Naučna fantastika i horor

Leto ne pripada samo realističnoj prozi. Naučna fantastika i horor žanrovi imaju svoju vernu publiku. Autostoperski vodič kroz galaksiju Daglasa Adamsa je večita preporuka za one koji vole apsurd i humor. Leto noći i Ukleta zima Dena Simonsa donose horor u najboljem izdanju - jezivo, napeto i inteligentno. Hiperion i Pad Hiperiona su za ljubitelje složenih svemirskih saga. Jedan čitalac je priznao da se „naložio na SF i horore“ i da jedva čeka nove naslove.

Tu su i knjige Stivena Kinga - Rose Madder, Mobilni telefon, It. Kingova sposobnost da obično pretvori u zastrašujuće je bez premca. Jedna čitateljka je zgranuta kako Mobilni telefon počinje kao zombi film, ali u mnogo maštovitijem maniru. A za one koji žele nešto lakše, tu su stripovi i Teri Pračet - Mort, Sestre po metli i čitav Disksvet serijal, koji su urnebesno smešni i beskrajno duhoviti.

Istinite priče, biografije i sećanja

Neki čitaoci najviše vole dokumentarnu literaturu i memoare. Moj život u porodici Bin Laden Karmen bin Ladin šokira ispovešću o represiji u saudijskom kraljevstvu. Iako nema veliku umetničku vrednost, zanimljiva je i potresna. Suada - živa spaljena, istinita priča iz Palestine, izaziva jezu i bes, ali i podseća na patnje žena u udaljenim svetovima. Na domaćem terenu, tu su biografije slavnih ličnosti, poput Tajni život slavnih Srpkinja, ili dnevnički romani koji oživljavaju noćni život Beograda.

Dnevnik Ane Frank se čita ponovo, dok je Žena zvana Jackie (o supruzi američkog predsednika) detaljna i intrigantna biografija. Posebno mesto ima i Moj život sa Pablom Nerudom, intimna priča o velikom pesniku viđena očima njegove supruge. Za ljubitelje muzike, tu je autobiografija Erika Kleptona, kao i biografija Kurta Kobejna Teže od neba - potresne priče o slavi i unutrašnjim demonima.

Zaključak: Svaka knjiga je letnji saputnik

Bilo da birate istorijske sage, lagane ljubavne romane, trilere bez daha ili misaone klasike, najvažnije je da knjiga koja vas prati na odmoru bude ona koja vam prija. Razgovori koje smo ovde anonimno preneli pokazuju koliko je ukusa različitih i koliko je svet knjiga bogat. Neko se vraća proverenim imenima - Nora Roberts, Sidni Šeldon, Sandra Braun, Čarls Bukovski, Paulo Koeljo - a neko otkriva nove glasove: Anabelu Basalo, Federika Moču, Harlana Kobena. Važno je samo jedno: da se stranice okreću sa zadovoljstvom, da se emocije bude, i da se posle poslednje rečenice oseti ona tiha seta, sreća ili potreba da se priča podeli. A šta vi čitate ovog leta?